Ova odluka je zasnovana na Ustavu Republike Kosovo i na Deklaraciju proglašenja nezavisnosti Republike Kosova, od 17 februara 2008, sa kojom Republika Kosovo je proglašena kao nezavisna i suverena država. Kao nezavisna država, i prema pravilima međunarodnog prava, Republika Kosovo automatski je nasledila vlasništvo nad državnom imovinom Jugoslavije i Srbije kao što je definisano u odluci Vlade Republike Kosova. Ovo je potvrđeno takođe iz Sveobuhvatnog Predloga za Rešenje Statusa Kosova ("Ahtisarijev plan"), koji je inkorporisan kao sastavni deo Ustava Republike Kosovo. Prema ovom dokumentu, "pokretna i nepokretna imovina Savezne Republike Jugoslavije ili Republike Srbije, koja se nalazi na teritoriji Kosova u trenutku Sporazuma će proći na vlasništvo Kosova" (član 8.3). Imajući u vidu da Sveobuhvatni Predlog za Rešavanje Statusa Kosova je stupio na snagu nakon stupanja na snagu Ustava Republike Kosova, pokretna i nepokretna imovina Jugoslavije i Srbije, koja se nalazi unutar teritorija Kosova, automatski je prešla u vlasništvo Republike Kosovo.

Iz tog razloga, odluka Vlade Republike Kosova zahteva samo ispravak katastarske evidencije tako da one odražavaju pravnu situaciju koja je stvorena automatski nakon stupanja na snagu Ustava Republike Kosova. Sprovođenje odluke se vrši od strane Kosovske katastarske agencije u skladu sa važećim zakonima.

Ministarstvo pravde želi da objasni za javnost da potreba za ispravljanje katastarskih podataka je pokrenuta 2014 godine, kada je Ministarstvo pravde započela proces izrade koncept – dokumenta o zakonu za javno imovinu. U okviru koncept – dokumenta naglašeno je potreba za regulisanje pitanje državne sukcesije na nepokretnosti države Jugoslavije i Srbije.

Pitanje državne sukcesije o nepokretnostima i ispravljanja katastarskih evidencija, sa ciljem da Kosovo bude upisana kao vlasnik zemljišta koji su još uvek registrovana u ime Jugoslavije i Srbije ponovo je pokrenuto tokom konsultacijama o izradi strategije za imovinska prava na Kosovu. Ovaj proces je počeo 2015 godine, pod vodstvom Ministarstva pravde, uz podršku USAID-a. U okviru prve tematske grupe, koja je bila odgovorna za analizu zakonodavstva o imovinskim pravima na Kosovu, je identifikovan problem imovine registrovane u ime Jugoslavije i Srbije i preporučeno je da ove budu tretirane u skladu sa pravilima međunarodnog prava. Radna grupa je ocenila činjenicu da na Kosovu i dalje postoje nekretnine koja, uprkos pravila međunarodnog prava su registrovana u ime Jugoslavije i Srbije i to ugrožava javno vlasništvo Republike Kosova, stvara pravnu nesigurnost i onemogućava upotrebu te imovine za potrebe ekonomskog i društvenog razvoja Kosova. Relevantne analize i preporuke kasnije su postale deo nacionalne strategije o imovinskim pravima na Kosovu, koja je nakon okončanja od strane Ministarstva pravde je usvojena od strane Vlade u decembru 2016.

Prilikom usvajanja ove strategije, odnosno u oktobru 2016, Ministarstvo pravde je već započela konsultacije sa Kosovskom katastarskom agencijom i Agencijom za privatizaciju radi identifikacije imovine koja se još uvek registrovana u ime Jugoslavije i Srbije i ona mora proći u ime Republike Kosova. Katastarska agencija Kosova predstavila je listu, koja je razmatrana od strane Kosovske Agencije za privatizaciju sa ciljem da u ovu listu ne figuriše društvena imovina koje je pod administracijom Kosovske agencije za privatizaciju. Nakon čišćenja spiska i nakon izrade nacrt – odluke, Ministarstvo pravde je u novembru 2016 je dostavila odluku kod Vlade. Tokom razmatranja u Vladi, je zatraženo da lista bude dopunjena sa što više činjeničnih podataka u vezi sa parcelama u pitanju, i zbog toga ona je vraćena u Ministarstvu pravde za pregled. Odluka je pregledana od strane Ministarstva pravde i lista je ispunjena od strane Kosovske katastarske agencije i kasnije je dostavljena Vladi, koja je u martu 2017 usvojila odluku.