Ministar Pravde, Prof. Dr. Hajredin Kuçi, danas je prisustvovao na Kosovskom Samitu o Međunarodnom pravu i Ljudskim pravima 2015, organizovan od Vrhovnog Suda Republike Kosovo.

Kompletan govor  Ministra Pravde, Prof. Dr. Hajredina Kuçi, pred prisutnima u ovom Samitu:

 “Poštovani Predsedniče Vrhovnog Suda, g. Fejzulla Hasani, Predsedniče Ustavnog Suda, S, Sudskog  Saveta ,poštovani Glavni Tuzioče g. Lumezi, veoma poštovane sudije, Ambasadori, 

Dame i Gospodo, 

Na početku mi dozvolite da zahvaljujem sve prisutne, a posebno Vrhovni Sud, za organizovanje takvog formata Samita, prvog ove vrste na Kosovu, ali sa rezultatima za sve nas koji učestvujemo u politikama izgradnje sloboda i ljudskih prava na Kosovu. 

Tokom moga rada kao Ministar, veoma često mi se desi da učestvujem u mnogim konferencijama, forumima i diskusijama, gde se raspravlja o pravnim i naučnim pitanjima, bio sam više fokusiran i često sam imao sreću da imam tendenciju da budem više kao profesor nego kao Ministar i to se ponekad kritikovalo od mojih kolega u raznim forumima, i danas ću se potruditi da stojim između njih.

 Da se raspravlja o razvoju  Međunarodnog Prava o Zaštiti ljudskih prava čak od Drugog Svetskog Rata, ne bi bilo dovoljno ne samo 10 minuta,ali ni 10 časova, obavezno o ovome trebalo bi se pogledati istorijski kontekst razvoja ljudskih prava polazeći od Lock-a, Mill, Lauterpacht,  zaustavljajući se ovako na diskusiju o razvoju teorija ljudskih prava, od Liberalizma, do Skepticizma i Kriticizma, Utilitarizma, sve do Feminizma i Marksizma. 

Za izbegavanje transformiranja ovog predavanja u kontekst ove konferencije, dozvolite mi da se udaljavam od istorijskog aspekta, i da se fokusiram na implementaciji Međunarodnog prava o Ljudskim pravima, danas, posebno u kontekstu njegove direktne ili indirektne primene u Republici  Kosovo. 

Mi smo svedoci revolucionarnih promena pristupa prema ljudskim pravima koji su se dogodili nakon Drugog Svetskog Rata, gde čovek i njegova prava su postavljena u centru pažnje ne samo država, ali i organizacija koja su osnovane narednih godina. Danas,ljudska prava, nisu samo subjekt zaštite od državnih vlasti, ali je stvoren međunarodni celokupni sistem međunarodne zaštite ljudskih prava, bilo u zakonskom tako i institucionalnom pogledu. 

Posebno, treba pomenuti revolucionarne promene Nacrta, i Kodiranja Univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima, kao prvi celokupni dokument o ljudskim pravima, i zatim različite međunarodne Konvencije, kao dva Pakta, o Civilnim i političkim pravima, i Kulturno ekonomskim i socijalnim,  i još mnogo drugih regionalnih i međunarodnih Konvencija. 

Dame i Gospodo,

Danas, imamo konsolidovani sistem garantovanja i zaštite ljudskih prava,sa posebnim naglaskom na Evropskom Savetu i Konvencijama Saveta,  kao i izuzetnom doprinosu Evropskog Suda o Ljudskim Pravima, ne samo  u zaštiti prava garantovanih  u Konvencijama, ali i napredovanju  ovih prava kroz njihovo tumačenje. Zatim Među-Američki Sud o Ljudskim Pravima, i Afrički Sud o ljudskim pravima, organi Ujedinjenih Nacija, posebno Visoki Komesar  o Ljudskim Pravima. 

Svi ovi mehanizmi ne samo da su zaštitnici ljudskih prava garantovanih različitim konvencijama i paktima, ali daju i značajan doprinos evolutivnom razvoju ovih prava. Uzmimo primer doprinos Među-Američkog Suda i Afričkog koji su doprineli revolucionalizaciji pozicioniranja i uloge ekonomskih i socijalnih prava u svetu, kao sekundarna ali suštinska prava za garantovanje pristojnog života za građane. 

Isto tako, verujem da nisu potrebne mnogo reči za posao koji je obavio i koji nastavlja da obavlja Evropski Sud o Ljudskim Pravima, pružajući građanima nivo zaštite iznad vlada i državnih instanci pravosuđa, ali i postavljanjem  novih standarda sprovođenja i primene ljudskih prava, standardi koji iz dana u dan nailaze na šire sprovođenje u praksi državnih sudova, i dobijaju status međunarodnog zakona. 

U praktičnom smislu, uloga Međunarodnog Prava o zaštiti ljudskih prava posebno je dokazana u slučaju Kosova. Pozivajući se na istorijske događaje kada se Kosovo između 1998-1999 godine suočavalo humanitarnom krizom, u kojoj nije bilo unutrašnjih zakonskih mehanizama za rešavanje problema. Prava građana  Kosova, uključujući  i osnovna prava, kao pravo na život su bila ugrožena na masovan način od tadašnjeg režima. Međunarodno pravo, dokazalo je njegovu vrednost baš u to vreme, pružajući međunarodnoj zajednici, ne samo sudsku mogućnost, ali i obavezu za reagovanje u cilju zaštite građanskih prava. 

Podsećajući se na međunarodnu pravnu diskusiju, nemogućnost Saveta Bezbednosti u slučaju humanitarne krize na  Kosovu, pokazao je jedan aspekt  međunarodnih odnosa koji zavise od politika, uprkos Odgovornosti za Zaštitu, nisu imali sposobnost odlučivanja u Savetu Bezbednosti. Međutim, Evro-Atlantske sile, našle su podršku u normama Međunarodnog Prava o Ljudskim Pravima, za realizaciju intervencije NATO-a, sa ciljem izbegavanja druge humanitarne katastrofe, kao što je bila ona u slučaju Bosne. 

Dame i Gospodo,

Pokušavajući da se pridržim obećanju da se neću umešati u istorijsku diskusiju o Međunarodnom Pravu i zaštiti ljudskih prava, ja bih želeo da, još nekoliko minuta da se fokusiram u još jednu veoma značajnu tačku, koja se odnosi na sprovođenju Međunarodnog Prava na Kosovu. 

Imajući u vidu da, Kosovo nije član Ujedinjenih Nacija i Evropskog Saveta, obe glavne organizacije koje imaju za cilj i obavezu zaštitu ljudskih prava, što je onemogućilo da Kosovo bude stranka potpisnica međunarodnih Konvencija koja su povezana ljudskim pravima. Proceduralno, da bi postala strana potpisnica konvencija OUN-a, potrebno je da jedna zemlja bude član ili da preda zahtev za pristupanje konvenciji unutar Generalnog Sekretara. Što je zbog političkih razloga bilo nemoguće da se dosada realizuje. Slično tome, i za Konvencije Evropskog Saveta, potrebno je odobrenje od Saveta Ministara bilo jednoglasno ili 2/3. 

Šta to podrazumeva u praksi, ne bivajući potpisnička stranka,  Kosovo nije dužna da potpisuje nijedan od ovih paktova ili međunarodnih konvencija, koji su glavni instrumenti za zaštitu i garanciju ljudskih prava. 

Ali, na sreću ovo nije slučaj koji se dešava u praksi. Tokom izrade Ustava Republike Kosovo, mi smo  izvršili jednu akciju, mogu reči veoma progresivnu što se tiče primene međunarodnog prava. U skladu sa Članom 19 Ustava Republike Kosovo  “norme pravno obavezujućeg međunarodnog prava imaju prednosti nad zakonima Republike Kosovo.” Što podrazumeva da sve norme i standardi  u okviru međunarodnih konvencija i paktova koje su postigle status međunarodnih zakona, ili status jus cogens su prava koja  su direktno primenljiva na Kosovu. Štaviše,ove norme imaju primat nad internim pravom kada se one međusobno suočavaju.