Sa jednom prigodnom  ceremonijom obeležen je 16 januar Dan Pravde.

Ovom prigodom Ministarka Pravde Nekibe Kelmendi je rekla: “Obeležavamo Dan Pravde , osnovan godinu dana pre , dana 16 januara 2009. Obeležavanje ovog dana ne poklapa se sa Medunarodnim danom Pravde , obeležavanje koje je pocelo  od 10 decembra 1948, kad je proglašena Univerzalna Deklaracija Ujedinjenih Nacija o Ljudskim pravima , u clanu 1 Deklaracije se kaže: “Svi ljudi se radaju slobodni , sa dostojanstvom i sa jednakim pravima.”.

Medunarodni Dan Pravde, 10 decembar , naravno , redovno se obeležava i na Kosovu , ali od prošle godine obeležava se i Nacionalni Dan Pravde .
Proglašenje Dana Pravde dana 16 januara 2009god, ima Lokalni karakter, zato je odreden kao dan obeležavanja ovaj datum  koji koincidira sa danom zakletve sudija i tužilaca po prvi put nakon okoncanja rata na Kosovu , tako da ce obeležavanje biti tradicionalno. 
Pravda (iusticia) podrazumeva poštovanje osnovnih  ljudskih prava i sloboda ,garantovanih Univerzalnom Deklaracijom Ujedinjenih Nacija o ljudskim pravima i sa mnogo medunarodnih Konvencija. Ova prava treba da poštuju ne samo državne institucije , nego i pojedinci prema pojedincu , zato što ce se  samo na ovaj nacin stvoriti kultura o ljudskim pravima i na njihovom poštovanju od strane velikog broja stanovništva, vec u školskim klupama ; promovisace se meduljudska tolerancija , meduetnicka i medureligiozna, i sve to u nameri stvaranja jednog zdravog društva , demokratskog i  u poštovanju vladavine zakona.

Na dalje, pružanje pravde. Sa druge strane , je osnovni elemenat u pravnoj državi i njeno garantovanje u kontinuitetu i njenom baziranju na zakon je neophodan uslov za sprovodenje ovog principa u praksi , medu najvažnijim principima svake države i demokratskog društva. Preko pružanja pravde ne samo što se omogucije dosledno poštovanje ljusdkih prava i sloboda , nego se postiže i još jedan veoma važan elemenat sprovodenja državne vlasti od strane državnih institucija u   skladu sa Ustavom i Zakonom. 

Funkconisanje pravne države podrazumeva istodobno nezavisnost institucija pravde –sudstva i tužilaštva , kao važan stub svake države u borbi protiv kriminaliteta i drugih ne zakonskih postupaka uopšte, zabrana samosudstva, garantovanje socijalnog mira i niz drugih prava.
Koliko je važno pružanje pravde govori i jedna fraza koju sam uzela iz jednog rešenja  Tribunala za Ratne Zlocine u bivšoj Jugoslaviji , gde jedan sudija , koristeci nezavisnost sudstva  i pravo na drugacije mišljenje povodom donošenja jednog rešenja,  je rekao  citiram: “Neka se desi pravda, ako se  svet i potopi.”. 
Želim u nastavku da napomenem i neke elemente principa  pravne državnosti kao: Demokratskog Ustava, poznavanje i poštovanje ljudskih opštih  prava i sloboda, podelu vlasti i vršenje državne vlasti u skladu sa Ustavom i zakonom. 
U pravcu funkcionisanja pravne države, Kosovo je do sada ucinilo dosta velike i važne korake , posebno nakon  njegovog proglašenja nezavisnosti .Skupština Republike Kosovo,   usvojila  je Demokratski Ustav koji sadrži sve potrebne elemente za dopunu principa vladavine pravne države; usvojila je stotine zakona i u postupku usvajanja je mnogo drugih  zakona koji su u skupštinskom  postupku, zakoni koji se baziraju na Ustav i u skladu su sa standardima EZ-ce i viših medunarodnih standarda, koji se sprovode u praksi od državnih institucija i kosovskog društva.

Što se tice ljudskih  osnovnih prava i sloboda , Ustav i zakoni Republike Kosovo ne samo što su obuhvatili prava koja treba da ima svaki  demokratski ustav, išlo se je i dalje više korak napred , priznavajuci manjinskim zajednicama izuzev garantovanih prava sa medunarodnim Konvencijama , i dodatna prava  pocevši od njihovog zastupanja u Skupštini , do duplog glasanja , poznato  kao “ glas Badintera”, u odredenim slucajevima Ustavom i zakonom. Ovo je poznato celoj medunarodnoj zajednici , kao što je poznato da se ova prava sprovode u praksi. Ali iako imaju garantovana prava , dešava se da neki gradani kosova ne žele da ih koriste . Ostaje da se nadamo da ovaj fenomen nece dugo trajati.
Kosovo je ispunilo u celosti  još jedan važan elemenat vladavine pravne države. Rec je o potpunoj  podeli vlasti: zakonodavstvu, izvršenju i sudstvu.

Kad je rec o sudskoj vlasti , ova vlast po Ustavu Republike Kosovo je jedinstvena, nezavisna, prava, apoliticna, i obezbeduje jednak pristup  sudovima za sve državljane Kosova. Zato , je zadatak svih institucija Kosova , pravnih i fizickih lica i svih njenih gradana da poštuju nezavisnost sudstva. Što se tice ove vlasti i rada sudstva i tužilaštva , ima dosta da se još uradi. Pre svega treba se boriti i spreciti korupcija, koja je na žalost prisutna u organima pravde . Sa borbom i potpunim  eliminisanjem korupcije, sa nenarušavanjem nezavisnosti institucija pravde i sa imenovanjem dovoljnog broja nosilaca funkcija pravde, da se ne desi odugovlacenje sudskih postupaka  i da se radi na povratku poverenja u sudstvo i tužilaštvo. Zatim,  da se što pre  usvoje  zakoni o sudskoj reformi.
Nema sumnje da je ovo što je uradeno do sada  za pravdu i vladavinu pravne države na Kosovu nije dovoljno i ostaje mnogo toga da se ucini , cinjenica da je država Kosova mlada , država u razvoju i pretendira u clanstvo struktura Evroatlanskih i u drugim relevantnim medunarodnim organizacijama .

O pravdi ima dosta toga da se kaže i napiše , ali ja cu zakljuciti moj govor sa jednim mojim mišljenjem da se ne može zvati  ni jedna  demokratska država koja nije u stanju da za svoje gradane obezbedi ljudska opšta  prava i slobode i ako ne poštuje princip vladavine pravne države.  
Na kraju mog govora želim da se toplo  zahvalim onima koji  su na razlicite nacine pomagali pravdi na Kosovu i pomažu na organizovanju obeležavanja Pravde, izmedu ostalih koji  su: ABA/ROL, USAID, UNDP, EULEX, Sudski Savet Kosova, Advokatska Komora Kosova, Društvo Sudija i Društvo Tužilaca Kosova, Komisiju Pravne Pomoci, Dekanat Pravnog Fakulteta u Prištini, RTK i mnogo drugih subjekata”.
Na ovoj ceremoniji bili su prisutni i Christopher Dell, ambasador  SAD-a u Prištini, Hajredin Kuçi, Zamenik Premijera Kosova, Lirie Osmani, predsednik Sudskog Saveta Kosova, Gina Schaar, direktorica ABA ROLI-a, Bernard Rabatel, zamenik predsedavajuceg komponenta Pravde u EULEX-u , Enver Hasani, predsednik Ustavnog Suda Kosova, kao i predstavnici iz svih institucija  pravde.