Privatni izvršitelji su pravni profesionalci koje imenuje ministar pravde za obavljanje usluga izvršenja za dodeljenu teritoriju osnovnog suda. Sudski izvršitelji su advokati koji moraju da ispunjavaju određene posebne uslove da bi bili imenovani za privatne izvršitelje i da otvore svoje kancelarije koje moraju biti na vidnim mestima na teritoriji osnovnog suda za koji su imenovani.

Uz odobrenje Zakona br. 04/L-139 za izvršni postupak stvoren je pravni osnov za osnivanje profesije privatnog izvršitelja, gde je većina ovlašćenja za izvršenje preneta sa sudova na privatne izvršitelje. Zakonom poverene poslove prvi privatni izvršitelji počeli su da obavljaju u maju 2014. godine, a trenutno profesija broji ukupno 41 izvršitelja koji nudi usluge izvršenja.

Iako je većina izvršnih ovlašćenja sa sudova preneta na privatne izvršitelje, sudovi su i dalje usko povezani sa radom privatnih izvršitelja kroz rešavanje pravnih lekova protiv odluka privatnih izvršitelja, kao i drugih ovlašćenja utvrđenih zakonom. Pored toga, sudovi su ostali nadležni da odlučuju i sprovode izvršenje u pitanjima porodičnog prava, kao iu pogledu vraćanja radnika i državnih službenika na posao i drugih naknada.

Privatni sistem izvršenja na Kosovu postoji da služi javnom interesu. Obaveza države u pravnoj zaštiti građana i privrede ne prestaje samo donošenjem odluke, već i stvaranjem pravnih mehanizama da se te odluke sprovedu pravično i u razumnom roku.

Efikasan i efikasan sistem izvršenja je od vitalnog značaja za pravosudni sistem u Republici Kosovo, bez kojeg bi sudske odluke i drugi izvršni dokumenti ostali samo parče papira. Pružanje pravde bila bi iluzija ako njeno sprovođenje nije zagarantovano.

Komora privatnih izvršitelja osnovana je 22. januara 2015. godine na osnivačkoj Skupštini Komore, na kojoj su izabrani i njeni organi.

Komora privatnih izvršitelja je profesionalna organizacija koja ima svojstvo pravnog lica i radi kao neprofitna organizacija, u koju se udružuju svi privatni izvršitelji. Komora je nezavisno telo, deluje na nacionalnom nivou za celu teritoriju Kosova, a sedište joj je u Prištini.

Uloga Komore je da čuva prestiž, dostojanstvo i prava profesije privatnog izvršitelja, da zastupa izvršitelje pred javnim institucijama i da sarađuje sa komorama drugih država, da obezbedi da izvršitelji postupaju savesno i u skladu sa zakona, stara se o stručnom usavršavanju privatnih izvršitelja, kao i donosi statut, Etički kodeks i druga akta u skladu sa zakonom i statutom Komore.

Za više informacija o Komori kliknite na link: http://opk-rks.org/

Privatni izvršitelji su ovlašćeni da izvrše sudske odluke kao i druge vanpravne isprave koje imaju kvalitet izvršne isprave u skladu sa relevantnim zakonskim odredbama, gde je dužnik prinuđen da postupi, da ne postupi ili plati dug u skladu sa zakonom. rešenje, prema predlogu poverioca .

Prema Zakonu o izvršnom postupku, privatni izvršitelj u postupku imenovanja i sprovođenja izvršenja ima sledeća ovlašćenja:

• izdaje nalog za izvršenje i sprovodi izvršenje u skladu sa svojim ovlašćenjima;
• prihvata i postupa po predlozima za izvršenje zahteva i predloga za sprovođenje izvršenja, kao i utvrđuje način izvršenja ako ga poverilac nije naveo u predlogu;
  da dostavlja naloge, akte i dokumente;
• da identifikuje stranke i učesnike u izvršnom postupku;
• da prikuplja podatke o imovnom stanju dužnika;
• donosi zaključke, sačinjava zapisnike, zahteve i druge službene podatke u skladu sa ovlašćenjima predviđenim ovim zakonom;
• vrši upis, procenu vrednosti imovine, oduzimanje i prodaju pokretne imovine i prava na nepokretnostima;
• da prima i čuva upisanu i obezbeđenu imovinu dužnika, naredi prenos svojine i izvrši deobu imovine i drugih novčanih sredstava ostvarenih prodajom imovine;
• da izvrši preseljenje i druge radnje izvršenja u cilju izvršenja u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima;
• na zahtev dužnika ili poverioca, privatni izvršitelj posreduje između njih radi postizanja sporazuma;
• da prima i prenosi sredstva u skladu sa ovim zakonom;
  da vodi evidenciju o slučajevima u kojima postupa po obrascu koji odredi ministar;
• da preduzima druge radnje predviđene ovim zakonom donetim za sprovođenje ovog zakona.

Broj privatnih izvršitelja utvrđuje ministar pravde u skladu sa odredbama Zakona. Generalno, za teritoriju osnovnog suda dodeljuje se jedno radno mesto privatnog izvršitelja na 25.000 stanovnika (član 327 stav 2 ZJN).

Ukupan broj sudskih izvršitelja koji rade u Republici Kosovo je 41, koji su imenovani za teritoriju osnovnih sudova i to:

• 20 izvršitelja na teritoriji Osnovnog suda Priština
• 3 izvršitelja na teritoriji Osnovnog suda u Gnjilanu
• 4 izvršitelja na teritoriji Osnovnog suda u Uroševcu
• 4 izvršitelja na teritoriji Osnovnog suda u Prizrenu
• 3 izvršitelja na teritoriji Osnovnog suda u Đakovici
• 5 izvršitelja na teritoriji Osnovnog suda u Peći
• 2 izvršitelja na teritoriji Osnovnog suda u Mitrovici

Proces licenciranja privatnih izvršitelja prolazi kroz nekoliko faza i po strogim zakonskim pravilima. Prvo, zainteresovani kandidat za sudskog izvršitelja koji ispunjava zakonske uslove mora da položi sudski ispit, zatim sledi faza imenovanja, polaganje zakletve pred ministrom pravde i početak rada na dan koji je ministar rešenjem odredio.

Ispit za privatne sudske izvršitelje organizuje Ministarstvo pravde. Kandidati su polagali usmeni i pismeni ispit pred Komisijom za polaganje ispita za privatnog izvršitelja, koju imenuje ministar pravde. Komisija se sastoji od pet članova.

Proces imenovanja sprovodi Komisija za ocenjivanje koju imenuje ministar pravde. Komisiju čine sudija Vrhovnog suda kojeg imenuje Sudski savet Kosova; dva privatna izvršitelja imenovana od strane Komore privatnih izvršitelja; predstavnik Ministarstva pravde koji ima najmanje deset (10) godina iskustva u oblasti pravosuđa; i profesor građanskog prava.

Za imenovanje za privatnog izvršitelja kandidat mora da ispunjava sledeće uslove:

• da je državljanin Republike Kosovo;
• imaju punu sposobnost da deluju, i moraju biti zdravstveno sposobni;
  da je diplomirani pravnik na pravnom fakultetu, ili na bilo kom pravnom fakultetu bilo koje druge zemlje, nakon što je diploma nostrifikovana u Republici Kosovo;
• da ima položen pravosudni ispit;
  da ima najmanje tri (3) godine pravnog radnog iskustva;
• da ima položen ispit za izvršitelja;
  da se protiv njega ne vodi istražni postupak za krivično delo, odnosno da nije osuđivan za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od najmanje šest (6) meseci, odnosno za krivično delo koje je nedostojno izvršio rad izvršioca;
• dostavi notaru izjavu o svom materijalnom stanju, sa svim posledicama davanja izjave o

Ovde možete pronaći rešenja koja je potpisao ministar pravde za imenovanje privatnih izvršitelja

Lice imenovano za privatnog izvršioca polaže zakletvu pred ministrom, u roku od trideset dana od dana imenovanja.

Kandidat za privatnog izvršitelja, u roku od šezdeset dana od polaganja zakletve, dužan je da dostavi Ministarstvu dokaze da ispunjava uslove predviđene zakonom za početak rada.

Dan početka obavljanja delatnosti privatnog izvršitelja utvrđuje ministar i o tome se obaveštavaju privatni izvršilac i Komora privatnih izvršitelja.

Da bi se obezbedio efikasniji nadzor nad radom privatnih izvršitelja, zakon je predvideo dvostruki nadzor. Institucije za nadzor nad radom privatnih izvršitelja su:

• Ministarstvo pravde i
• Komora privatnih izvršitelja

Nadzor i kontrolu zakonitosti rada privatnih izvršitelja i Komore vrši Ministarstvo pravde preko Odeljenja za nadzor nad radom slobodnih profesija kao posebne jedinice koja deluje u okviru Ministarstva.

Nadzor se vrši po službenoj dužnosti svake godine, a na predlog:

Predsedniku nadležnog suda za čije područje je postavljen privatni izvršitelj,
Predsednik Komore, kao i
Stranke i učesnici u postupku
Dok Komora najmanje jednom godišnje nadzire i kontroliše zakonitost rada privatnih izvršitelja i za to sačinjava izveštaj koji podnosi Ministarstvu.

Za detaljnije informacije o Odeljenju za nadzor rada slobodnih zanimanja, možete kliknuti na link: /sr/odeljenje-za-nadzor-zakonitosti-rada-slobodnih-zanimanja/

Kako bi se obezbedilo da se ocenjivanje sprovođenja izvršenja sprovodi kontinuirano, Zakonom o izvršnom postupku je predviđeno formiranje Stručne komisije za ocenu privatnog izvršenja. Komisiju imenuje ministar pravde na period od četiri godine.

Komisiju čini sedam članova i njihovih zamenika: dvoje sudija osnovnog suda, jedan član Apelacionog suda, jedan član Vrhovnog suda, jedan član Sudskog saveta: jedan član Pravnog fakulteta: jedan član ministarstvo pravde i zamenici njihovi.

Komisija je nezavisna u svom radu, dok Odeljenje za slobodna zanimanja pruža Komisiji neophodnu administrativnu i tehničku podršku.

Privatni izvršitelji, kao i sudije, snose disciplinsku odgovornost ako svojim radnjama u vršenju izvršne delatnosti povrede odredbe zakona o izvršnom postupku i drugih zakona, ako ne ispunjavaju obaveze predviđene statutom i dr. akta Komore, a ako narušavaju prestiž profesije privatnog izvršitelja.

Za utvrđivanje disciplinske odgovornosti privatnih izvršitelja nadležna je Disciplinska komisija koju imenuje ministar pravde na period od dve godine sa mogućnošću ponovnog izbora. Disciplinska komisija se sastoji od dvoje sudija koje je predložio Sudski savet Kosova i privatnog izvršitelja koga je predložila Komora privatnih izvršitelja kao i njihove zamene. Komisija je nezavisna u svom radu. Odeljenje za slobodna zanimanja pruža samo neophodnu administrativnu i tehničku podršku Komisiji.

Predlog za pokretanje disciplinskog postupka mogu podneti Ministarstvo i predsednik Komore privatnih izvršitelja, po službenoj dužnosti ili na osnovu pritužbi i inicijativa stranaka u postupku, predstavnika stranaka i njihovi ovlašćeni predstavnici. Na osnovu pritužbi i inicijativa stranaka, predlog za pokretanje disciplinskog postupka može podneti i predsednik suda za čije područje je imenovan privatni izvršitelj.

Ako se izvršilac proglasi odgovornim za navodne prekršaje, onda disciplinski proces može rezultirati upozorenjem, javnom opomenom, novčanom kaznom, obustavom izvršenja na određeno vreme ili čak oduzimanjem licence privatnom izvršitelju.

Sednice Disciplinske komisije su otvorene za javnost. Ročišta se, po pravilu, održavaju u Ministarstvu pravde, ali na predlog stranaka i/ili njihov dogovor, Komisija može održati ročišta i onlajn.

• Ovde možete pronaći informacije o rasporedu disciplinskih sednica.
• Ovde možete preuzeti Praktični vodič za prijavljivanje na onlajn sesije.

Odluke Disciplinske komisije su konačne. Stranke nezadovoljne odlukom Disciplinske komisije mogu podneti tužbu za pokretanje upravnog spora Osnovnom sudu u Prištini, Odeljenju za upravne poslove.

Odluke Komisije objavljuju se na zvaničnoj internet stranici Ministarstva i Komore.

Odluke Disciplinske komisije možete pronaći ovde:

Privatni izvršitelji su dužni da svake godine o svom radu izveštavaju Ministarstvo pravde za podatke definisane zakonom.

Podaci iz godišnjih izveštaja objavljuju se na zvaničnom sajtu Ministarstva pravde i Komore. Izveštaje privatnog izvršitelja možete pronaći ovde.

Godišnji izveštaji privatnih izvršitelja

Statistika o radu privatnih izvršitelja

Smernice Evropske komisije za efikasnost pravosuđa za bolju implementaciju postojećih Preporuka Saveta Evrope o izvršenju

Zakoni

ZAKON BR. 04/L-139 O IZVRŠNOM POSTUPKU

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 06/2017 O POSLOVANJU I LIČNIM PODACIMA PRIVATNIH IZVRŠITELJA

Podzakonski akti

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 06/2017 O POSLOVANJU I LIČNIM PODACIMA PRIVATNIH IZVRŠITELJA

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 01/2017 ZA IZMENU I DOPUNU ADMINISTRATIVNOG UPUTSTVA MP-BR. 06/2014 O TARIFAMA ZA BONUSE I NAKNADU TROŠKOVA ZA PRIVATNE IZVRŠITELJE

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 05/2015 O METODAMA INSPEKCIJE I KONTROLE PRIVATNIH IZVRŠITELJA

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 09/2014 O DISCIPLINSKOM POSTUPKU PROTIV PRIVATNIH IZVRŠITELJA

PRIVREMENI ETIČKI MP-BR. 07/2014 KODEKS ZA PRIVATNE IZVRŠITELJE

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 06/2014 O TARIFAMA I NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA PRIVATNIH IZVRŠITELJA

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 03/2014 O OBLIKU I NAČINU NALOGA, ZAPISNIKA I DRUGIH AKATA KOJE PRIVATNI IZVRŠITELJ PREDUZIMA TOKOM FORMALNIH RADNJI IZVRŠENJA

PRIVREMENI STATUT MP-BR. 02/2014 KOMORE PRIVATNIH IZVRŠITELJA

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO 1 MP-BR. 10/2013 O NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O PRIMLJENIM I ZAKLJUČENIM PREDLOZIMA ZA ODREĐIVANJE I SPROVOĐENJE IZVRŠENJA I DRUGIH ZAHTEVA

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 05/2013 O IZVEŠTAVANJU RADA PRIVATNIH IZVRŠITELJA

UREDBA MP-BR. 01/2013 O RADU KOMISIJE ZA OCENJIVANJE KANDIDATA

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 06/2013 O IDENTIFIKACIONOJ KARTICI PRIVATNOG IZVRŠITELJA

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 07/2013 O OBLIKU I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE PRIVATNIH IZVRŠITELJA

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 03/2013 O MINIMALNIM TEHMNIČKIM I OSTALIM USLOVIMA U VEZI SA NEOPHODNOM OPREMOM KANCELARIJE PRIVATNOG IZVRŠITELJA

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO MP-BR. 04/2013 O ODREĐIVANJU VALIDNOG MANDATA BROJA ZAMENIKA PRIVATNIH IZVRŠITELJA KOJI MOGU ISTOVREMENO RADITI POD OVLAŠĆENJEM JEDNOG PRIVATNOG IZVRŠITELJA

ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO 1 BR. 02/2013 O PROGRAMU I NAČINU POLAGANJA ISPITA ZA PRIVATNE IZVRŠITELJE

Ovde možete pronaći obrazac za pritužbe koji možete koristiti za prijavu kršenja i neetičkog ponašanja privatnog izvršitelja. Stranke nisu vezane objavljenom formom.

Prigovor se podnosi u pisanoj formi i dostavlja Ministarstvu pravde ili u elektronskoj formi i dostavlja se na: dnpp.md@rks-gov.net

Preuzmite obrazac za žalbu

Kakav sistem izvršenja ima Republika Kosova?

Na Kosovu postoji kombinovani sistem izvršenja, gde je privatnim izvršiteljima zakonski povereno izvršenje svih predmeta, dok su sudovi ostali nadležni za izvršenje sudskih odluka u porodično pravnim predmetima kao i u vezi vraćanja radnika i civilnih službenika na posao i druge nadoknade.

Kada je započelo privatno izvršenje na Kosovu

Sudsko izvršenje bilo je u nadležnosti suda do maja 2014 godine, kada su prvi izvršitelji počeli sa radom. Međutim, zakonskim promenama od jula 2014 godine, ova ovlašćenja su sa sudova prenesena na izvršitelje (osim u slučajevima porodičnih pitanja i slučajeva povratka radnika na posao).

Koja je uloga Ministarstva u vezi sa privatnim izvršenjem

Ministarstvo pravde je nadležno telo odgovorno za imenovanje privatnih izvršitelja, nadgledanje i kontrolu njihovog rada kao i za postupak disciplinovanja privatnih izvršitelja. Šta više, Ministarstvo pravde je odgovorno za izradu primarnog zakonodavstva i za izradu i odobrenje sekundarnog zakonodavstva za privatno izvršenje.

Koja je uloga Komore privatnih izvršitelja?

Uloga Komore je da očuva prestiž, dostojanstvo i prava profesije privatnog izvršitelja, da zastupa izvršitelje pred javnim institucijama i da sarađuje sa komorama drugih država, kako bi osigurala da izvršitelji postupaju savesno i u skladu sa zakonom, da se brine o profesionalnom napredovanju privatnih izvršitelja, kao i da donosi statut, Etički kodeks i druge akte u skladu sa relevantnim zakonodavstvom.

Koja je uloga Sudskog saveta u vezi sa izvršenjem?

Iako je privatno izvršenje slobodna i nezavisna profesija, uloga Sudskog saveta Kosova (SSK) i dalje je od suštinske važnosti u sistemu privatnog izvršenja. Zakon o izvršnom postupku definiše SSK-a kao glavnu zainteresovanu stranu i dao mu je aktivnu ulogu, od postupka imenovanja do disciplinskih postupaka protiv izvršitelja, kao i procesa izrade zakona relevantnih za privatno izvršenje. SSK je uključen u sve komisije koje Ministar pravde imenuje u vezi sa izvršiteljskom profesijom i u drugim procesima predlažući članove iz reda sudija za Komisiju za ispitivanje privatnih izvršitelja, Komisiju za ocenu imenovanja izvršitelja, Komisiju za stručnu procenu izvršitelja i Disciplinsku komisiju.

Koja je uloga sudova u sistemu privatnih izvršitelja?

Osnivanje privatnog sistema izvršenja na Kosovu takođe je promenilo ulogu sudova u pogledu izvršenja uopšte. Iako su privatni izvršitelji nezavisni u svom radu, njihov rad je funkcionalno usko povezan sa radom sudova. Privatnog izvršitelja imenuje Ministar pravde za određenu teritoriju osnovnog suda, koji nakon polaganja zakletve mora deponovati potpis, svoje inicijale, overeni uzorak pečata i overeni potpis u osnovnom sudu na čijoj teritoriji je imenovan. Pored toga, predsednik osnovnog suda za čiju je teritoriju imenovan privatni izvršitelj odlučuje o izuzeću izvršitelja iz odgovarajućeg postupka kada se steknu zakonski uslovi, zatim sudovi odlučuju o imenovanju privremenog zastupnika stranke u izvršnom postupku zahtev za povratak na prethodno stanje, zahtev za otklanjanje nepravilnosti i postupak protiv izvršenja.

Šta više, zakon je ovlastio predsednika osnovnog suda da protiv privatnog izvršitelja imenovanog na teritoriji tog suda po službenoj dužnosti podnese zahtev za pokretanje inspekcijskog postupka protiv izvršitelja i na osnovu žalbi strana i učesnika u postupku, može podneti predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv privatnog izvršitelja.

Koja je uloga javnih organa u sistemu privatnih izvršitelja?

Javni organi su zakonom dužni da pružaju saradnju i pomoć privatnim izvršiteljima u vršenju njihovih ovlašćenja koja su im poverena zakonom. Svi javni organi, posebno oni koji su ujedno i nosioci javnih registara koji sadrže podatke o identitetu, adresi, imovini i prihodima dužnika, dužni su da sarađuju i pruže potrebne podatke za izvršenje određenih predmeta, osim ako je pružanje informacija zabranjeno posebnim zakonom. Naročito su policijski organi dužni da pruže neposrednu saradnju kada izvršitelj smatra neophodnim njihovu pomoć u uspešnom izvršenju izvršnih radnji. Saradnja i podrška privatnog izvršitelja od strane državnih organa i drugih organizacija, posebno Policije Kosova, su ključni faktori za uspešno sprovođenje izvršnih radnji.

Koliki je broj privatnih izvršitelja za teritoriju jednog osnovnog suda?

Broj privatnih izvršitelja određuje Ministar pravde u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku koji predviđa da se jedno mesto privatnog izvršitelja određuje za 25.000 stanovnika za teritoriju jednog osnovnog suda. Prema Zakonu o izvršnom postupku, Ministar pravde, u zavisnosti od potrebe ili na zahtev Sudskog saveta Kosova ili Komore izvršitelja, može odlučiti da imenuje više privatnih izvršitelja. Trenutno postoji ukupno 41 aktivan privatni izvršitelj.

Može li se privatni izvršitelj ukloniti sa funkcije?

Funkcija privatnog izvršitelja prestaje ako se dogodi bilo koja od sledećih situacija:

• kada izvršitelj navrši sedamdeset godina;
• u slučaju pismene ostavke;
• u slučaju ako je pravosnažnom presudom Suda osuđen za krivično delo duže od šest meseci zatvora ili za bilo koje delo koje ga čini nesposobnim za vršenje funkcije privatnog izvršitelja;
• u slučaju da privatni izvršitelj ne započne sa radom u skladu sa odlukom Ministra;
• u slučaju otpuštanja;
• u slučaju smrti;

Ministar donosi odluku o prestanku funkcije privatnog izvršitelja ako se javlja bilo koji od gore navedenih razloga, a Ministarstvo obaveštava Komoru i nadležni sud na čijoj teritoriji je privatni izvršitelj imao sedište. Na zahtev Ministra, privatni izvršitelj obavlja usluge izvršitelja tokom naredna tri meseca dok ministar ne donese odluku o imenovanju novog privatnog izvršitelja ili zamenike privatnog izvršitelja.

Da li može izvršitelj da da ostavku iz njegove funkcije?

Privatni izvršitelj može, u bilo koje vreme, zatražiti razrešenje dužnosti putem pismenog zahteva upućenog Ministru. Rok za oslobađanje izvršitelja sa dužnosti je tri meseca. U odluci o oslobađanju privatnog izvršitelja, Ministar imenuje zamenika privatnog izvršitelja.

Ko vrši nadgledanje i kontrolu rada privatnih izvršitelja?

Da bi se obezbedio efikasniji nadzor nad radom privatnih izvršitelja, zakon predviđa dvostruki nadzor. Na osnovu Zakona o izvršnom postupku, institucije za nadzor nad radom privatnih izvršitelja su:

• Ministarstvo pravde i
• Komora privatnih izvršitelja;

Da li su privatni izvršitelji obavezni da izveštavaju za njihov rad?

Privatni izvršitelji dužni su da godišnje izveštavaju o svom radu Ministarstvu pravde. Izveštaji se objavljuju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva pravde i Komore privatnih izvršitelja i trebalo bi da sadrže najmanje podatke o ukupnom broju primljenih predmeta, ukupnom broju rešenih predmeta, vrednosti zahteva za izvršenje i vrednosti dugovanja koja su vraćena poveriocima.

Da li privatni izvršitelji imaju disciplinsku odgovornost?

Privatni izvršitelji kao i sudije imaju disciplinske odgovornosti ako svojim postupcima u vršenju izvršnih delatnosti krše odredbe zakona o izvršnom postupku i drugih zakona, ako ne ispunjavaju obaveze predviđene statutom i drugim aktima Komore i ako: narušavaju prestiž profesije privatnog izvršitelja.

Kako počinje disciplinski postupak protiv privatnog izvršitelja?

U skladu sa Zakonom o izvršnom postupku (član 366.), predlog za disciplinsko pokretanje mogu podneti:

Po službenoj dužnosti:

• Ministarstvo pravde
• Komora privatnih izvršitelja

Prema žalbama i inicijativama stranaka:

• Ministarstvo pravde
• Komora privatnih izvršitelja
• Predsednik osnovnog suda za čiju je teritoriju imenovan privatni izvršitelj.

Da li može stranka u izvršnom postupku da pokrene disciplinski postupak protiv izvršitelja?

Da, stranka može podneti zahtev direktno Ministarstvu pravde za pokretanje disciplinskog postupka protiv izvršitelja koji je vodio postupak u kome je stranka bila deo tog postupka. Podnošenje predloga vrši se u roku od šest meseci od dana prekršaja, ali najkasnije u roku od jedne godine od dana prekršaja (član 375. ZIP-a).

Koji su disciplinski prekršaji?

Zakon o izvršnom postupku definisao je sledeće disciplinske prekršaje:

• ako se tokom vršenja radnji u okviru svoje delatnosti privatni izvršitelj ne pridržava zakona;
• ako privatni izvršitelj tokom postupka imenovanja nije namerno otkrio pravne prepreke koje su uslov njegovog imenovanja;
• ako je privatni izvršitelj prekršio dužnosti predviđene ovim zakonom ugrožavajući poverenje u njegovu nepristrasnost i radnje koje preduzima;
• ako privatni izvršitelj preduzme radnje u postupku bez obzira na razloge za isključenje;
• ako privatni izvršitelj krši dužnost čuvanja službene tajne;
• ako privatni izvršitelj traži veću naknadu od one predviđene tarifom;
• ako privatni izvršitelj odbije profesionalnu obuku bez opravdanih razloga;
• ako privatni izvršitelj ne vodi evidenciju o izvršnim predmetima u kojima radi ili evidencija predmeta u kojima radi nije u redu;
• kršenje dužnosti definisanih drugim odredbama;
• ako privatni izvršitelj u skladu sa aktom komore ne plaća članarinu.

Koje su disciplinske mere koje se mogu izreći privatnom izvršitelju?

Privatnom izvršitelju u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti mogu se izreći samo disciplinske mere predviđene zakonom, a to su:

• opomena
• javna opomena
• novčane kazne od 500 evra do 3000 evra
• zabrana vršenja te profesije u periodu od tri meseca do jedne godine
• razrešenje dužnosti

Koji je efekat disciplinskog postupka?

Ako se utvrde navodni disciplinski prekršaji, tada disciplinski postupak može rezultirati izricanjem disciplinske mere protiv privatnog izvršitelja predviđene Zakonom o izvršnom postupku. Ako se za izvršitelja utvrdi da je odgovoran za navodne prekršaje, disciplinski postupak može rezultirati izricanjem opomene, javne opomene, novčane kazne u suspenziji aktivnosti izvršitelja na određeno vreme ili čak do oduzimanja licence privatnom izvršitelju.

Koji ju pravni lekovi koje nezadovoljna stranka može da upotrebi na odluku Disciplinske komisije?

Odluka Disciplinske komisije je konačna i ne može se podneti žalba Ministarstvu pravde, ali stranka nezadovoljna odlukom Disciplinske komisije može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe Odeljenju za upravna pitanja koja deluje u okviru Osnovnog suda u Prištini.

Koji su etički principi kojima se trebaju pridržavati privatni izvršitelji?

Privremeni Etički Kodeks takođe utvrđuje etičke odredbe kojih se izvršitelji moraju pridržavati. Ovi principi su skup odobrenih principa prema kojima bi se privatni izvršitelji trebali ponašati u svom radu i dosledno ih poštovati. Principi su u skladu sa opšteprihvaćenim principima profesionalne etike izvršitelja u Evropi i šire, gde je uspostavljen sistem privatnih izvršitelja.

Osnovni etički principi, kojima se pridržavaju na radu privatni izvršitelji, zamenici i zamenik izvršitelja su sledeći:

• Zakonitost
• Nezavisnost
• Savest
• Dostojanstvo
• Nepristrasnost
• Profesionalizam
• Obaveza i nalog za postupanje
• Neusklađenost
• Javni rad
• Pouzdan karakter podataka
• Sukob interesa
• Troškovi postupka – naknada i nagrada za rad
• Finansijsko poslovanje

Šta je izvršenje?

Izvršenje je završna faza sudskog postupka. Izvršenje nastupa nakon što dužnik ne izvrši dobrovoljno ispunjavanje svojih obaveza. Izvršni postupak uključuje izvršenje presuda ili drugih izvršnih sudskih i van sudskih dokumenata u skladu sa zakonom.

Kako započinje izvršni postupak?

Postupak izvršenja započinje podnošenjem predloga poverioca privatnom izvršitelju. Podnošenje predloga za izvršenje je poslednja prilika koja se pruža poveriocu da ostvari svoje pravo.

Ko vodi izvršni postupak u prvom stepenu?

Postupak izvršenja u prvom stepenu vodi i odlučuje privatni izvršitelj, osim ako je po zakonu ova nadležnost rezervisana za drugi organ.

Iako je većina izvršnih ovlašćenja prebačena na privatne izvršitelje, s obzirom na prirodu predmeta, zakon je zadržao ovlašćenje da sudovi i dalje budu nadležni za odlučivanje o izvršnom postupku, kao i za izvršenje sudskih odluka u:

• svim pitanjima koja proizilaze iz porodičnog prava
• povratak radnika i državnih službenika na posao i druge naknade.

Koje su stranke u izvršnom postupku?

Stranke u izvršnom postupku su poverilac i dužnik.

Poverilac je lice kome drugo lice duguje novac, bilo koje drugo davanje, radnju, ne delovanje ili gubitak; dok je dužnik osoba koja poveriocu duguje u gotovini, bilo koje drugo davanje, delovanje, ne delovanje ili gubitak.

Ko su treća lica u izvršnom postupku?

Pored poverioca i dužnika, učesnik u izvršnom postupku može biti i treće lice. To je zato što ponekad neki predmeti uključuju i druge osobe koje nisu poverioci ili dužnici, ali imaju druga prava, obaveze ili interese u navodnom predmetu.

Koja je pravna osnova za određivanje izvršenja?

Privatni izvršitelj određuje i sprovodi izvršenje samo na osnovu izvršnih dokumenata ili pouzdanog dokumenta, jer se radi o dokumentima kojima se dokazuje da postoji određena obaveza koja mora biti ispunjena. Sve dok se izvršenje izvršnih dokumenata odvija nakon završetka postupka, bilo suda, posredovanja, arbitraže ili drugog postupka, izvršenje verodostojnih dokumenata može se zahtevati odmah po njihovom dospeću.

Šta su izvršni dokumenti i koji su oni?

Izvršni dokumenti su glavni oblik koji se može koristiti kao osnova za pokretanje izvršnog postupka. Budući da nas građanski sporovi i nesporazumi često primoraju da idemo na sud radi njihovog rešavanja, može se reći da su uobičajena i najčešća izvršna dokumenta sudske odluke koje donose nakon završetka sudskog procesa. Sudske presude, međutim, nisu kraj. One su samo papir koji ako se ne sprovede efikasno, stranci ne pruža prava koja joj pripadaju.

Iz tog razloga, sledeći korak i završni deo procesa je podnošenje predloga za izvršenje na osnovu te odluke. Kod takvih odluka morate imati na umu da je odluka trebala dobiti oblik konačne odluke. To je zato što se na ovaj način osigurava da ne postoji mogućnost ponovnog suđenja i promene takve odluke. Sa dobijanjem konačnog oblika, odluka se može koristiti kao osnova za podnošenje predloga za izvršenje.

Izvršni dokumenti na osnovu kojih se može pokrenuti izvršni postupak su:

• izvršna odluka Suda i sudsko poravnanje (mirenje);
• izvršna odluka doneta u upravnom postupku i akt pomirenja;
• notarskih dokument izvršenja u skladu sa zakonom o notarima;
• sporazum zaključen u postupku posredovanja u skladu sa zakonom o posredovanju;
• rešenja, akti i memorandumi o sudskim poravnanjima stranih Sudova, kao i odluke stranih arbitražnih sudova i nagodbe donete pred tim sudovima u slučajevima arbitraže, koji su prihvaćeni za izvršenje na teritoriji Kosova;
• izvršne odluke i sporazumi arbitraže na Republici Kosovo, koje je Sud proglasio izvršnim;
• hipotekarni ugovor overen od strane nadležnog organa i upisan u javni registar;
• ugovor o zalogu upisan u zvanični registar zaloga;
• sudska odluka overena kao evropski nalog za izvršenje;
• drugi dokument koji se po zakonu naziva izvršni dokument.

Šta su poverljivi dokumenti i koji su oni?

Pouzdani dokumenti su drugi oblik koji se može koristiti kao osnova za pokretanje izvršnog postupka. Najpoznatije i najčešće korišćen takav dokument na Kosovu je račun. Podnošenje predloga za izvršenje na osnovu pouzdanog dokumenta ne mora da prođe kroz prethodni sudski postupak (ili drugim postupkom), već se može podneti odmah, jer je dovoljno da se uz njega prilože samo originalni dokument ili njegova overena kopija predloga izvršenja koja prikazuje poverioca, dužnika, predmet, vrstu, iznos i vreme ispunjenja novčane obaveze. Pouzdani dokumenti na osnovu kojih se može pokrenuti izvršni postupak su:

• računi
• menice i čekovi sa protestnim i povratnim računom;
• verifikovani izvodi iz poslovnih knjiga za plaćanje komunalija za vodosnabdevanje, električnu energiju i odnošenje otpada;
• dokumenti koji prema posebnim zakonskim odredbama imaju značaj javnih dokumenata.

Šta treba da sadrži predlog za izvršenje?

Predlog za izvršenje mora da sadrži zahtev za izvršenje u kome će izvršni ili pouzdan dokument biti prikazan u originalu ili overenoj kopiji, poverilac i dužnik, adresa prebivališta, prebivalište ili sedište poverioca i dužnika, zajam koji se traži realizovati, način na koji treba izvršiti izvršenje kao i predmet izvršenja ako je poznat. Vredi napomenuti da predlog za izvršenje na osnovu pouzdanog dokumenta mora da sadrži i zahtev da privatni izvršitelj u roku od sedam dana obaveže dužnika na dobrovoljno ispunjenje (dok u sporovima iz izveštaja gde postoji menica i ček u roku od tri dana) od dana dostavljanja naloga za izvršenje da ispuni obavezu zajedno sa određenim troškovima.

Da li može zajmodavac da povuče predlog za izvršenje?

U izvršnom postupku poverilac može povući predlog u bilo kojoj fazi izvršenja i nije potrebno tražiti saglasnost dužnika. Predlog za izvršenje može se povući delimično ili u celosti, a izvršenje se završava delimično ili u potpunosti (srazmerno povlačenju).

Koji je rok za dostavljanje predloga za izvršenje (rok zastarevanja)?

Ako predlog za izvršenje nije podnet odmah nakon što zahtev postane zahtevan, prema opštem pravilu možete podneti predloge u roku od pet godina za ispunjenje obaveze kroz postupak izvršenja. Međutim, u zavisnosti od konkretnog slučaja, ovaj rok se može promeniti i to je detaljnije definisano Zakonom o obavezujućim odnosima. Ovaj rok je zakonit i stranke ga ne mogu skraćivati ili produžavati. Ovaj rok počinje da teče od prvog dana kada poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze od strane dužnika.

Poverilac naročito treba da bude pažljiv u tom pogledu jer stari (zastareli) predmeti ne mogu biti izvršeni ako je rok prošao, ali samo dužnik može na to da skrene pažnju.

Šta može biti predmet izvršenja u izvršnom postupku?

Predmet izvršenja je imovina i druga prava koja mogu biti predmet izvršenja.

Šta ne može biti predmet izvršenja u izvršnom postupku?

Zakon je predvideo da predmet izvršenja ne mogu biti: predmeti van zakonskog prometa; podzemna imovina; drugi prirodni resursi; naoružanje i oprema naoružanih policijskih snaga, niti finansijska sredstva predviđena u te svrhe.

Koje su stvari koje se izbacuju iz izvršenja?

Osnovna svrha izvršnog postupka je ostvarivanje zahteva poverioca, ali ostvarivanje ove namene ne sme dovesti u pitanje prava, dostojanstvo, ekonomsko i socijalno postojanje dužnika. Stoga je zakon predvideo brojne predmete koji su u potpunosti isključeni iz izvršenja.

Sledeće stvari su izuzete iz izvršenja:

• odeća, obuća, donji veš i drugi lični predmeti, čaršavi, kuhinjski pribor, nameštaj, šporeti, frižideri i drugi predmeti od naročite vrednosti koji služe za ispunjavanje osnovnih potreba porodice, ako su potrebne za dužnika i njegovu porodicu;
• životinje za rad i oplođivanje, poljoprivredna oprema i druga oprema, semenje, stočna hrana, alati, mašina i drugi objekti koji trebaju dužniku, poljoprivredniku ili zanatliji da bi nastavio da radi u poljoprivredi, odnosno u obavljanju zanatske delatnosti, neophodne da bi ostvario minimalni dohodak neophodan za izdržavanje sebe i porodice (izuzetno se ova odredba ne primenjuje na ispunjavanje novčanih zahteva banaka, zasnovanih na određenim kreditima za potrebe razvoja poljoprivrede, odnosno zanata, pod uslovom da je ta svrha posebno navedena u ugovoru o zajmu);
• knjige i drugi predmeti za koje dužnik zahteva da samostalno i ličnim radom obavljaju naučnu, umetničku ili drugu profesionalnu delatnost;
• gotovina dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je prema zakonu izuzet od izvršenja i srazmerno roku do sledeće isplate;
• Odlikovanja, medalje, vojne počasne potvrde ili druga odlikovanja dužnika za ocenu časti, venčani prsten, lična pisma, rukopisi ili drugi lični dokumenti koji pripadaju dužniku, kao i porodične fotografije;
• Medicinska sredstva koja se pružaju osobama sa invaliditetom ili drugim osobama sa fizičkim invaliditetom u skladu sa propisima, ili koja je on lično nabavio i koja su neophodna za obavljanje vitalnih funkcija;
• Prihodi po osnovu socijalne pomoći (prihodi dužnika po osnovu socijalne pomoći nisu isključeni iz izvršenja, ako su po ugovoru založeni voljom dužnika).

Da li se mogu ograničiti sredstva i objekti izvršenja?

Da bi zaštitio dostojanstvo dužnika i da ga zaštiti od ekonomske propasti, zakon je predvideo niz ograničenja na sredstva i predmete izvršenja. Takva ograničenja se uglavnom izražavaju kada je u pitanju ostvarenje potražnje za novcem.

Ograničenja sredstava i predmeta izvršenja predviđena zakonom su sledeća:

• Izvršenje u ličnom dohotku, za naknadu umesto plate i za penziju, može se odrediti i sprovesti do polovine njihovog iznosa. Zaplenjeni iznos biće ograničen na deo koji prevazilazi iznos najviše socijalne pomoći isplaćene na teritoriji gde dužnik ima prebivalište.
• Izvršenje za zagarantovanu dobit koja pripada dužniku u izvršnom postupku, na osnovu kolektivnog ugovora i zakona, može se odrediti i primeniti samo do jedne trećine (1/3) njegovog iznosa.
• Odredbe drugog stava primenjuju se i u slučaju izvršenja za dohodak na osnovu naknade zbog telesne povrede prema odredbama za invalidsko osiguranje, dohodak po osnovu privremene nezaposlenosti, dohodak po osnovu dečijeg dodatka, dohodak po osnovu studentske stipendije i pomoć studentima i učenicima, kao i za prihode od rada lica osuđenih na kaznu zatvora.
• Izvršenje za dohodak na osnovu ugovora o trajnoj alimentaciji i za anuitet, kao i za dohodak na osnovu ugovora o životnom osiguranju, može se primeniti samo u delu koji prevazilazi iznos najviše trajne socijalne pomoći isplaćene na teritoriji na kojoj dužnik ima svoje prebivalište.
• Izvršenje za prihode ratnih vojnih invalida i onih po osnovu invalidnine može se primenjivati samo za ispunjenje kredita po osnovu zakonske alimentacije, nadoknade štete nastale usled gubitka radne sposobnosti i nadoknade štete zbog gubitka hrane usled smrti hrane zbog davanja hrane, do iznosa polovine ovih prihoda.

Da li se može odložiti izvršenje?

Odlaganje izvršenja je prilično ograničeno kako se izvršenje ne bi odlagalo bez razloga i kako stranke ne bi zloupotrebila svoja zakonska prava da bi drugoj nanele nepotrebnu štetu. Prema zakonu, definišu se samo konkretne situacije kada se odlaganje izvršenja može dozvoliti i to na zahtev poverioca pre početka izvršenja i dužnika ili trećeg lica ako poslednja dva dokažu da će izvršenje prouzrokovati nepopravljive štete. Odlaganje se takođe može dozvoliti na osnovu garancije koju je dužnik deponovao.

Izvršenje se odlaže do šest meseci, osim ako se stranke ne dogovore da dug plate u ratama. U ovom slučaju izvršenje se odlaže do trenutka kada poverilac obavesti izvršno telo da dužnik ne poštuje sporazum i zahteva nastavak izvršenja.

Kada se prekida izvršenje?

Priroda izvršnog postupka je hitna i zakon ne predviđa prekid postupka. Ali postupak se može prekinuti ako bilo koja stranka umre tokom postupka, stoga je zakon regulisao mogućnost nastavka postupka dodeljivanjem stranci privremenog zastupnika.

Privremenog zastupnika umrlog dužnika sud određuje presudom, isključivo na zahtev poverioca.

Kada se obustavlja izvršenje?

Izvršenje se obustavlja po službenoj dužnosti u slučajevima kada:

• Dužnik ili njegova imovina ne mogu se naći radi obaveštavanja (predaje naloga za izvršenje) i zaplene imovine u roku od tri meseca od početka izvršenja, iako su izvršena najmanje dva pokušaja,
• Kada je izvršno telo najmanje dva puta pokušao da sprovodi izvršenje i tim postupcima nije postignut nijedan rezultat, i
• Adresa dužnika iz predloga za izvršenje je netačna, dok poverilac nije uspeo da obezbedi tačnu adresu dužnika.

Kako se završava izvršenje?

Postupak izvršenja se po pravilu završava kada se cilj izvršenja postigne ispunjavanjem zahteva poverioca. Međutim, postupak izvršenja može se završiti i na sledeće načine:

• Po službenoj dužnosti, ako zakonom nije drugačije određeno, u slučaju kada se izvršni dokument poništava, menja, ukida ili proglašava nevažećim ili kada se potvrda o izvršnosti ukida konačnom odlukom.
• Izvršenje će se završiti čak i ako su ispunjeni uslovi da se postupak obustavi po drugi put.
• Izvršenje će se završiti čak i kada je postao nemoguć ili kada se iz drugih razloga ne može primeniti, kao ni nakon isteka apsolutnog roka zastarelosti zahteva.

Ko reguliše tarife privatnog izvršenja?

Tarife za privatne izvršitelje predviđene su u Zakonu br. 04/L-139 o izvršnom postupku i Zakonu br. 05/L-118 o izmeni i dopuni Zakona br. 04/L139 o izvršnom postupku. Dok su struktura i iznos tarifa za usluge privatnog izvršitelja regulisana Administrativnim uputstvom MD-br. 06/2014 o tarifama za nagradu i nadoknadu troškova za privatne izvršitelje, koje je izdalo Ministarstvo pravde. Ovim uputstvom predviđene su tri vrste naknada:

• Naknada za vođenje predmeta
• Tarifa na izvršne aktivnosti
• Tarifa u efikasnosti učinka izvršenja

Koji su troškovi izvršenja i ko ih pokriva?

Kada poverilac podnosi predlog za izvršenje, pored neophodnih dokumenata koje mora da dostavlja kancelariji privatnog izvršitelja, mora da plati i naknadu za vođenje predmeta u skladu sa Administrativnim uputstvom o tarifama. Poverilac unapred plaća ostale naknade u aktivnostima koje, zajedno sa tarifom za vođenje predmeta, na kraju postupka nadoknađuje dužnik.

Dok tarifu za efikasnost izvršenja snosi poverilac na osnovu sporazuma sa privatnim izvršiteljem. Dužnik nije odgovoran za bilo kakvu nadoknadu ili plaćanje troškova privatnog izvršitelja ako prevazilazi iznose definisane tarifama.

Da li su transparentne tarife izvršenja?

Tarife privatnih izvršitelja su transparentne i svaka stranka u izvršnom postupku ima pravo da od privatnog izvršitelja zatraži preispitivanje njihovog iznosa.

Privatni izvršitelj priprema izjavu o troškovima za svaki slučaj izvršenja, što jasno pokazuje kako se izračunavaju troškovi naplaćeni strankama.

Koji su redovni pravni lekovi u izvršnom postupku?

U izvršnom postupku redovni pravni lekovi su preinačenje i žalba.

Šta je preinačenje?

Preinačenje je redovan pravni lek koji se može podneti protiv naloga za izvršenje kojim je izvršenje dozvoljeno. Preinačenje se mora dostaviti u pisanoj formi kancelariji privatnog izvršitelja koji je izdao nalog. Po prijemu, privatni izvršitelj šalje preinačenje poveriocu radi odgovora na preinačenje. U ovom slučaju, privatni izvršitelj je dužan da slučaj pošalje nadležnom sudu u roku od tri dana od prijema odgovora na preinačenje ili isteka roka za odgovor.

Ko može da podnese preinačenje? Da li može treće lice da podnese preinačenje?

Preinačenje može podneti dužnik i treće lice.

Treće lice može podneti preinačenje kada drugo lice od dužnika tvrdi da ima pravo na predmet izvršenja i može podneti preinačenje protiv izvršenja, zahtevajući da se izvršenje proglasi nedozvoljenim u delu u koji je uključeno njegovo pravo.

Šta je žalba i kada se može podneti?

Žalba je redovni pravni lek koji stranke mogu podneti protiv odluke o preinačenju. Žalba na odluku o preinačenju podnosi se preko prvostepenog suda za drugostepeni sud, u roku od sedam dana od dana prijema odluke prvostepenog suda. Žalba na rešenje ne zaustavlja postupak izvršenja ukoliko se ne daju garancije za puni iznos zajma. U slučaju da je dužnik kao podnosilac žalbe uspešan u svojoj žalbi i ako je njegova imovina izvršena u skladu sa izvršnom odlukom, on može zahtevati protiv izvršenje u skladu sa odredbama važećeg zakona.

Ko može da podnese žalbu?

Žalba se može podneti od stranaka ili trećeg lica protiv odluke suda sa kojom je odlučilo o preinačenju. Takođe je vredno napomenuti da protiv naloga za izvršenje kojim se odbija izvršenje, poverilac može podneti žalbu drugostepenom sudu.

Da li može stranka da podnese zahtev za ispravku radnje privatnog izvršitelja?

Stranka ili drugi učesnik u postupku ako tvrdi da je privatni izvršitelj svojim postupcima postupio suprotno zakonu i prekršio njegova zakonska prava, ima pravo da u roku od sedam (7) dana od dana nastanka nepravilnosti, podnese zahtev sudu za ispravku navodne nepravilnosti.

Šta je vračanje u prethodnom stanju?

Vraćanje u prethodno stanje je pravni lek koji je dozvoljen samo u slučajevima nepoštovanja rokova za podnošenje preinačenju i žalbe na izvršnu odluku za prisilno izvršenje.

Koji su vanredni pravni lekovi u izvršnom postupku?

Zakon o izvršnom postupku ne dozvoljava upotrebu vanrednih pravnih lekova kao što su revizija i ponavljanje postupka. Dok što se tiče zahteva za zaštitu zakonitosti, Zakon o izvršnom postupku ćuti, stoga primenjujući član 17. Zakona o izvršnom postupku, koji se odnosi na odgovarajuću primenu Zakona o parničnom postupku, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, stranke mogu obavestiti Opšteg Tužioca za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Šta je postupak protiv izvršenja?

Postupak protiv izvršenja je pravo dužnika, da u istom izvršnom postupku ili nakon završetka postupka kada se steknu zakonski uslovi, preko suda zahteva povraćaj onoga što mu je oduzeto izvan duga. Postupak protiv izvršenja sprovodi sud.

Ko može da pokrene postupak protiv izvršenja?

Dakle, kada je poverilac uzeo više od vrednosti zajma, uključujući troškove izvršenja i kamate, kao i ako je izvršenje izvršeno u izvršnom objektu ne dozvoljeno, kada je izvršni dokument sa konačnom odlukom uništen, poništen, promenjen, ukinut, ili na drugi način proglašen bez pravnog dejstva, tada dužnik ili treće lice u postupku ima pravo da podnese predlog za protiv izvršenje u roku od petnaest dana, od dana kada je saznao za uzrok protiv izvršenja, ali ne kasnije do jedne godine od dana okončanja izvršnog postupka.